Пролог

НА МОСТУ ИЗМЕЂУ ГОДИНА, БЕЗ ЛАМПИОНА
Светковине

„Светковина је предах у кретању света, с циљем да се обелодане вечна обличја. А та обличја, показујући се, тренутак проширују у засталу вечност.”
Ове реченице мудрог Кароља Керењија, историчара религије и класичног филолога, сабеседника Јунговог и Хамвашевог, долазе до нас усред зимских светковања, свакојаких. Прослављања заштитникâ наших домова, један Божић и две Нове године, богојављењске свечаности, концерти на препуним трговима и зоре у кафанама, храбро пливање за крст у леденим рекама и језерима, спортски спектакли... Пуно је гостију у нашим градовима и кућама, откуцавају туристички бројчаници. Чак и људи који се не удубљују у ствари и појаве, олаки потрошачи живота, осећају да у ваздуху можда нема праве радости, али трепери нешто другачије од свакодневног. Они који добро разумеју смисао празника у заједници прижељкују да нас то оплемени и разнежи, учини бољим, приснијим и замишљенијим. Да ојача оне најважније везе које нас вежу за „ово овде”, за своје. Нису празници ту само да се испразнимо него и обновимо.
А ми смо у овом броју пошли у сусрет стогодишњици Мојковачке битке, тих „црногорских Термопила” и једног од врхунаца српства. Читали о светом Сави и Косовском боју у руском царском летопису. Табанали по Зеленгори и пиротском крају. У београдској Опсерваторији орали небеске друмове. Причали бајке и изучавали српску моду 1960-их. Разговарали са књижевником Даниловим и пливачким шампионом Велимиром Стјепановићем. Завирили у чари зиме у Врњачкој Бањи.
Имало је шта да се види, чује и пише. Има шта и да се чита.